Novi Sad još jednom je postao mesto na kojem su se jasno pokazale dve potpuno različite slike Srbije – ona koja želi mir, stabilnost i da o svojoj budućnosti odlučuje na izborima i ona koja političku snagu već mesecima pokušava da traži na ulici.
Blokaderski pokret, koji je svoje akcije mesecima predstavljao kao nezaustavljivi talas nezadovoljstva, suočava se sa problemom koji nikakva buka više ne može lako da sakrije – sve manjim odzivom građana.
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić nedavno je iznela podatak da se na skupovima povodom 22 meseca od pada nadstrešnice širom Srbije okupilo oko 4.100 ljudi, dok ih je, prema njenim rečima, godinu ranije bilo 11.260. Brnabićeva je ocenila da podrška blokaderskom pokretu „drastično pada“.
To nije prvi put da se pompezne najave sudare sa znatno skromnijom slikom na terenu. 24sedam je 18. avgusta pisao o jednom ranije najavljivanom protestu blokadera na kojem je, prema tada prenetim navodima N1, bilo „nekoliko desetina ljudi“.
Odlaganje skupa pokazalo razliku
Posebno je indikativno ono što se dogodilo pred najavljeni veliki skup SNS u Novom Sadu.
Dok su političke tenzije rasle, Aleksandar Vučić odlučio je da skup bude odložen. Obrazloženje je bilo nedvosmisleno – životi ljudi važniji su od demonstracije političke moći.
– Pravda nikad nije nasilje i nasilje nikad nije pravda – poručio je Vučić, najavljujući da će skup biti održan kada se tenzije smire.
Gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin ocenio je da takva odluka nije bila izraz straha ili poraza, već odgovornosti prema svim građanima.
Dina Vučinić otišla je korak dalje, tvrdeći da je blokaderima bio potreban upravo sukob i incident, dok je istovremeno navela da je interesovanje građana za skup SNS bilo ogromno.
I upravo tu postaje vidljiva suštinska politička razlika.
Jedna strana mogla je da insistira na demonstraciji snage bez obzira na rizik, ali je odabrala da skup pomeri. Druga je odluku pokušala da predstavi kao svoju pobedu.
Ali izbori se ne dobijaju time što protivnik odloži miting.
Dobijaju se glasovima.
Od „ispunite preporuke“ do novih sumnji
Još jedan simptom političke nervoze može se videti u odnosu prema izbornom procesu.
Blokaderi su kritikovali nove paravane za glasanje, iako je njihova nabavka bila deo preporuka ODIHR-a, čije su sprovođenje prethodno zahtevali. Na taj način se očigledno tražio alibi za eventualni izborni poraz.
Zato insistiranje na stranim posmatračima, samo po sebi legitimnom instrumentu kontrole izbora, postaje politički zanimljivo tek kada ga prati unapred stvarana sumnja u rezultat koji još nije ni poznat.
Ako ste sigurni da imate većinu – zašto unapred objašnjavate zbog čega izborni rezultat možda neće biti prihvatljiv?
Ako verujete građanima Srbije – zašto se politički teren za osporavanje njihove odluke priprema pre nego što su uopšte izašli na birališta?
Novi Sad pamti nasilje
Problem je što strah od novih incidenata nije nastao u političkom vakuumu.
Gradski odbor SNS podsetio je nedavno na nasilje od pre godinu dana, kada su tokom nereda u Novom Sadu oštećene stranačke prostorije i povređeni aktivisti SNS. Stranka je tada ocenila da je reč o jednom od najtežih primera političkog nasilja u novijoj istoriji grada.
Zbog toga svako unapred osporavanje budućih izbornih rezultata mora da bude praćeno jasnom porukom: politička borba završava se glasačkim listićem, a ne razbijenim izlogom, blokiranom ulicom ili fizičkim obračunom.
Niko nema pravo da unapred proglasi izbore legitimnim samo ako pobedi njegova strana.
Na kraju odlučuje narod
Blokaderski pokret sada ima mnogo ozbiljniji problem od bilo kog mitinga SNS – moraće da svoju popularnost iz virtuelnog sveta, plenuma i ulice pretoči u glasove stvarnih birača.
Tu više nema „pumpanja“, viralnih objava ni procena sa društvenih mreža.
Postoje biračko mesto, glasački listić i građanin koji odlučuje sam.
SNS sa druge strane na izbore izlazi sa političkom infrastrukturom građenom godinama i rezultatima prethodnih izbornih ciklusa iza sebe. Njeni protivnici imaju puno pravo da veruju da je došlo vreme da je pobede.
Ali onda moraju i da je pobede – na izborima.
Sve drugo bilo bi priznanje da iza velike buke ne stoji velika većina.
A ako Novi Sad i pad odziva na blokaderskim skupovima predstavljaju nagoveštaj raspoloženja birača, onda postaje razumljivo zašto se politički alibiji traže unapred.
O konačnom pobedniku, međutim, neće odlučivati ni blokade, ni ulica, ni strani posmatrači, ni društvene mreže.
Odlučiće građani Srbije.
Video možete pogledati ovde.
