NATO doneo istorijsku odluku, Tramp uspeo da istera svoje: Sad Evropu čeka drugi veliki problem

Mnogi se već protive povećanju budžeta za odbranu iz brojnih razloga.

Na samitu NATO-a u Hagu saveznici su se složili da do 2035. godine povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a – 3,5 odsto za vojsku i opremu, a 1,5 za infrastrukturu, sajber bezbednost i logistiku, što je odavno zahtevao američki predsednik Donald Tramp.

Taj dogovor je, kako se spekuliše, deo neformulisanog „5 za 5“ paketa – pet odsto ulaganja za potvrdu američke posvećenosti članu 5. Alijanse.

Nemački kancelar Fridrih Merc upozorio je da novac sam po sebi neće rešiti probleme, dok je norveški premijer Jonas Gar Stjore rekao da efikasnost zavisi od toga hoće li ta sredstva pretvoriti u konkretne kapacitete.

Domaći otpor i finansijski izazovi

Evropske vlade sada moraju objasniti domaćoj javnosti moguće rezove u socijalnim programima.Na predstojećem samitu EU razmatraće se opcije finansiranja – od novih poreza i zaduživanja do smanjenja socijalne potrošnje. Komisija je već predložila fond SAFE vredan 150 milijardi evra i manji program od 1,5 milijardi za vojnu industriju, ali će sredstva biti dostupna tek od 2027.

Samo zemlje poput Nemačke, Poljske i baltičkih država trenutno imaju kapacitete za takvo izdvajanje. U zemljama kao što su Španija ili Italija to bi izazvalo ozbiljne političke otpore – što se već videlo kroz špansko kolebanje u poslednjem trenutku.

Levica „protiv“, industrija nepovezana

Na marginama samita bivši italijanski premijer Đuzepe Konte predvodio je inicijativu protiv rasta vojne potrošnje.

– Dostići pet odsto znači brutalne rezove u zdravstvu, obrazovanju i investicijama – poručio je.

Iako se sredstva možda i obezbede, pitanje je kako ih raspodeliti. Strahuje se da će najveći deo završiti kod američkih proizvođača, budući da evropska vojna industrija, naročito kopnena, nije dovoljno koordinisana. Danska, kao naredna predsedavajuća EU, najavila je pokretanje inicijative za zajedničke vojne projekte.

Manja zavisnost od SAD, ali i potencijalno manje američkih trupa

Analitičari naglašavaju da EU mora razviti sopstvene sposobnosti – od satelita do taktičkog transporta. Predsednik Češke Petr Pavel istakao je da nijedna država to ne može sama, već da je neophodna saradnja velikih i manjih članica.

Pojavile su se i sumnje u buduće prisustvo američkih trupa u Evropi. Američki ambasador pri NATO-u najavio je da će to pitanje biti razmatrano, dok iz Pentagona nezvanično stižu informacije o mogućem povlačenju 20.000 vojnika koji su poslati 2022. nakon što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju.