Naredni petak je „crni petak“ – teorije o njegovom nastanku i razlogu zašto je „crn“
- Datum: 21.11.2023
- Izvor: Gradske info / Foto: Pexels/Porapak Apichodilok
Da li ste se ikada zapitali kako je nastao naziv „crni petak“ za jedan od najpoznatijih dana rasprodaja u godini? Iako je danas sinonim za popuste i gužve u prodavnicama, priča iza ovog naziva je sve samo ne obična.
Teorija o poreklu naziva #1
Crni petak je naziv dobio na osnovu haosa na ulicama, gužvi u saobraćaju i nesnosne gužve nakon Dana zahvalnosti. Policajci, vozači autobusa i taksisti su mu dali ime, opisujući šta se dešavalo na ulicama tog dana.
„Crni“ se odnosilo na gustinu i haotičnu atmosferu.
Teorija o poreklu naziva #2
2008. godine radnik Volmarta je izgubio život tokom pokušaja kupovine. Njega je pregazila masa ljudi koja je navalila na prodavnicu zbog velikih sniženja.
Ljudi su kupovali, ne obraćajući pažnju na čoveka koji je umirao na ulazu prodavnice.
Ovaj tragični događaj otvorio je pitanje bezbednosti tokom ”crnog petka”, a statistike pokazuju da je od tada bilo mnogo povređenih, pa čak i smrtonosnih slučajeva.
Teorija o poreklu naziva #3
Termin „crni petak“ vezuje se za 24. septembar 1869. godine, ali nije bio povezan sa rasprodajama već sa dramatičnim događajima na američkom tržištu zlata, odnosno padom berze.
Dva finansijera sa Vol Strita, Džej Gold i Džim Fisk, sarađivali su u nameri da stvore veću tražnju za zlatom, podignu cenu i ostvare značajan profit. Središnji deo ove priče je fotografija crne table u Njujorškoj Sobi zlata, koja je postala simbol njihove zavere.
Septembra 1869, na dan kada je Goldova i Fiskova zavera obelodanjena, tržište zlata je doživelo dramatičan pad.
Fotografija table koja prikazuje smanjenje vrednosti zlata postala je ikona ovog događaja. Posledice su bile teške – tržište je doživelo slobodan pad, dovodeći do bankrota ne samo Vol Strit bankara već i običnih farmera.
Teorija o poreklu naziva #4
Još jedna od teorija je da ovaj praznik vuče korene od trgovaca robljem u SAD-u.
Navodno su trgovci crnim robovima snižavali cenu na javnim pijacama, nakon Dana zahvalnosti, a uoči predstojeće zime. Sezona rada na poljima i njivama bila je okončana, pa je i cena robova bila znatno niža nego što je bilo uobičajeno. Kasnije je ova teorija osporena i proglašena za novinarski senzacionalizam.