Mali: Rast BDP u trećem kvartalu 3,5 odsto, ove godine ukupni rast 2,5 odsto
- Datum: 01.11.2023
- Izvor: Tanjug / Foto: Tanjug/Miloš Milivojević
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je stopa rasta BDP Srbije u trećem kvartalu ove godine bila 3,5 odsto i da će ukupan rast ove godine iznositi 3,5 odsto.
Mali je sinoć gostujući na RTS poručio da vlada nikada neće odustati od borbe protiv siromaštva i većeg životnog standarda građana.
„To je veoma visoka stopa rasta, raste nam industrija, raste nam građevinarstvo, raste uslužna delatnost. S obzirom na to da rastemo i u prvom i u drugom kvartalu, potpuno smo po dinamici da ove godine naš BDP poraste 2,5 odsto“, rekao je Mali.
Istakao je da je zbog krize veliki broj zemalja EU u recesiji, dok Srbija i dalje raste.
Dodao je da, kada je životni standard građana Srbije u pitanju, vlada ne odustaje od svoje strategije i ekonomske politike, usmerene na povećanje plata i penzija, kao i povećanje minimalnih zarada i punu zaposlenost.
„Već u decembru ove godine, prosečna plata u Srbiji biće 840 evra, poređenje radi pre samo 10 godina bila je 329 evra, ide nam povećanje od 10 odsto od 1. januara dodatno na to. Kada su penzije u pitanju, dakle, od 1. januara sa povećanjem od 14,8 odsto i sve je to u budžetu za narednu godinu. Dakle, prosečna penzija u Srbiji biće 390 evra. Poređenje radi, pre samo 10 godina bila je 204 evra. I minimalna zarada nam raste za rekordnih 17,8 odsto od 1. januara i idemo na preko 400 evra, to jest 47.154 dinara“, rekao je Mali.
Kako je naveo, najvažniji faktor borbe protiv siromaštva i za bolji životni standard je upravo ovaj da u Srbiji danas imamo rekordan broj zaposlenih – 2.360.000 ljudi radi, plaća poreze i doprinose.
„To je pola miliona novih radnih mesta kreiranih u poslednjih 10 godina, što je najvažniji pokazatelj da ljudi, osim što imaju veće plate, veće penzije, veće minimalne zarade, imaju i siguran posao“, poručio je Mali.
Kako je rekao, vlada je pripremila čitav set mera protiv inflacije, a koje je prema njegovim rečima nastala zbog korone, rata u Ukrajini, rekordnog rasta cena u sektoru energetike.
„Rast penzija u prvih devet meseci ove godine je 7,2 odsto u realnom iznosu. I povećanje plata i povećanje penzija u poslednje dve godine je iznad nivoa inflacije. I sa tom strategijom nastavljamo i od 1. januara naredne godine“, rekao je Mali.
On je odbacio kritike opozicije da se pomoć građanima daje neselektivno, rekavši da je to borba za bolji standard građana.
Kaže da je to borba za životni standard građana Srbije.
„Sledi pomoć penzionerima i 30. novembra isplatićemo 20.000 dinara dodatnu jednokratnu pomoć našim penzionerima. To je podrška njihovom životnom standardu. Pomoći ćemo sada sa 10.000 dinara sve primaoce novčane socijalne pomoći“, rekao je Mali.
Podsetio je da je isplaćeno i 10.000 dinara majkama za svako dete do 16 godina.
„Dakle, ako pogledate platu u avgustu, poslednji podatak, u odnosu na avgust prošle godine, prosečna plata je za 2,6 odsto veća u realnom iznosu“, istakao je Mali.
On je dodao da ne živimo u zlatnom dobu, ali da su naše performanske dobre.
Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta/Ne davimo Beograd je rekla RTS-u da se stalno priča o prosečnoj plati, ali da većina građana nema tu platu.
Kaže i da većina građana sav novac troši za hranu i da im ne ostaje im novac za bilo šta drugo.
Što se predloga tiče, Đorđević kaže da su iz ove koalicije, tokom godinu dana koliko su u parlamentu, predlagali niz mera kojima bi se pomogao i budžet, ali i građani Srbije.
Ona tvrdi da socijalna davanja nisu bila ciljana, već ad hok.
„Kada je reč o inflaciji stalno slušamo da je uvezena, ali kako objašnjavate da je u Ukrajini u kojoj besni rat inflacija manja, kao i u EU. Korupcija i način na koji su se vodila neka javna preduzeća nije uvezeno, na primer kolaps EPS-a 2021. godine zbog čega smo bili prinuđeni da uvozimo najskuplju struju. Vi sada morate da gasite vatru, nije tačno da su mere korišćene adekvatno i kako je potrebno, i da je sve uvezeno“, naglasila je Đorđević.
Govoreći o socijalnim kartama, Biljana Đorđević kaže da ne misli da je to dobro, jer ne otkriva ljude kojima je socijalna pomoć potrebna, već ih skidate sa sistema socijalne pomoći.
Predrag Marsenić iz Nove Demokratske stranke Srbije ukazao je da je situacija teška, da postoje problemi i da kao društvo ozbiljno nazadujemo, jer nas ima 750.000 manje.
„Nije važno kolika je sada plata, važno je šta možemo da kupimo za tu platu“, rekao je Marsenić i dodao da se za platu koja je bila 2006. moglo više da kupi nego sada.
Rekao je je da je čitava privreda koncipirana tako da imamo jeftinu struju, ali da to nije nešto što bi trebalo da se hvalimo.
Potreban nam je, kaže, ekonomski patriotizam, da mnogo više ulažemo u poljoprivredu, namensku indutriju, IT sektor.
„Statistika je čudna stvar, mi podržavamo meru pomoći penzionerima, ali je to trebalo da se uskladi, jer nemaju nismo svi jednaki u društvu“, rekao je Marsenić.
On je dodao da je istina da je jedan deo inflacije uvezen i to onaj koji se odnosi na gas i naftu, ali da je jedan deo i do nas.
Dejan Radenković iz Socijalističke partije Srbije rekao je da u toj stranci ne vidi nijednu poziciju u predloženom budžetu za narednu godinu koja je sporna.
„Podržali smo budžet jer je i razvojni i transparentan, i vidljiva su ulaganja i u prosvetu, i pomoć socijalno ugroženim građana. Ne vidim nikakvu bojazan, jer je i budžet konzervativan i veoma precizno urađen“, ocenio je Radenković.
Prema njegovim rečima, SPS je uvek bio za kapitalne investicije.
„Sada imamo velike investicije koje će doneti povraćaj novca u budžet. Grešimo kada je u pitanju zaduženje. Niko ne ulaže u Srbiju što voli SNS i SPS, direktne investicije dolaze jer vlada sigurnost“, istakao je Radenković.