Lekari preporučuju što više tečnosti, svežih namirnica i po mogućstvu – debela hladovina!

Kako bismo se što bolje zaštitili tokom vrelih letnjih dana, lekari savetuju konzumaciju svežih namirnica, voća i povrća, ravnomeran unos vode tokom dana, i izbegavanje zadržavanja na otvorenom u najtoplijim delovima dana.

Iako smo tek na pragu leta, toplotni talas je već zahvatio našu zemlju. Lekari daju savete i preporuke kako da što lakše podnesemo vrele letnje dane i sparinu.

Na prvom mestu je izbegavanje, koliko je moguće, kretanja na otvorenom, u periodu od 10 do 17 časova, a kada to nije moguće, onda je obavezna pravilna zaštita glave, očiju i kože. Samo odevanje treba da bude slojevito, materijali lagani, prirodni.

Način ishrane treba prilagoditi letnjem režimu – uvrstiti sveže voće i povrće, lagane mlečne proizvode, ribu, posna mesa i slično. Tečnost treba unosti ravnomerno tokom čitavog dana, i uskladiti sa gubitkom tečnosti iz organizma.

– Za zdrave, odrasle osobe najmanja količina vode koja je neophodna jeste 6-8 čaša dnevno. Pored toga, korisna je negazirana mineralna voda, mlaki nezaslađeni čajevi, limunada sa malo meda. U potpunosti isključiti energetska pića, gazirane i industrijske sokove. Kafu i alkohol strogo ograničiti pošto podstiču izlučivanje vode iz organizma – objašnjava dr Zorica Dragaš, specijalista socijalne medicine.

Što se tiče fizičke aktivnosti, najbolje je organizovati je u prirodi i parkovima, u ranim jutarnjim i predvečernjim satima, a šetnje posle kiše su izuzetno blagotvorne po zdravlje.

– Za psihičko i fizičko zdravlje korisna je šetnja posle kiše, pošto je tada povoljniji odnos pozitivnih i negativnih jona u vazduhu. Takođe, jako je važno obezbediti organizmu dovoljno kvalitetnog noćnog sna, u boravišnom prostoru sa odgovarajućom mikroklimom – kvalitetan ležaj, odgovarajući jastuk, prekrivač, kao i čista pamučna posteljina – dodaje dr Dragaš.

Ona još dodaje da je bitno klima uređaje servisirati i korstiti pravilno, ali i veoma racionalno.

Posebno osetljive grupe ljudi na uticaj visokih temperatura su bebe, mala deca, starije osobe, žene u posebnim periodima života, osobe sa mentalnim poremećajima, psihijatrijski bolesnici i osobe obolele od hroničnih bolesti pre svega srca i krvnih sudova i od bolesti disajnih organa.