Kriza srednjih godina ne postoji! To je izgovor za nezadovoljne žene i muškarce

Da li kriza srednjih godina zaista postoji ili je samo zgodan alibi za životne odluke koje ne želimo da objasnimo? Ovo pitanje izazvalo je živu raspravu među učesnicima jedne zanimljive debate, tokom koje su svoja mišljenja ukrstili psihoterapeutkinja Jelena Lončar, pisac i kouč za lični razvoj Ivana Kuzmanović, terapeut za partnerske odnose Moma Stefanović i Đorđe Pavlov, poznatiji kao Đorđe Kortina.

Već na početku razgovora postalo je jasno da među sagovornicima ne postoji saglasnost oko toga da li je takozvana kriza srednjih godina stvaran psihološki fenomen ili samo etiketa koju ljudi koriste da objasne sopstvene životne izbore.

„To je izgovor za nezadovoljne žene i muškarce“
Najdirektniji stav izneo je Đorđe Pavlov, koji smatra da kriza srednjih godina ne postoji.

„To nije istina. To je misao koja bi trebalo da opravda nečije neslaganje u emotivnim odnosima, u odnosima strasti i slično. Dakle, to je izmišljotina nekih nezadovoljnih žena i nezadovoljnih muškaraca. To je normalan proces razvoja pojedinca“, istakao je Pavlov.

On smatra da zrelo doba čoveku donosi novu vrstu slobode i pravo da konačno živi po sopstvenim pravilima.

„Sve ono što sam propustio u životu da uradim, sada želim da istaknem. Sebi dajem pravo da biram kako živim, a sa druge strane je odgovornost o kojoj pričamo.“

Jung je to video drugačije
Sa druge strane, Ivana Kuzmanović smatra da problem možda nije u samoj pojavi već u nazivu koji joj dajemo.

„Mi verujemo u krizu, ali ne samo u srednjim godinama. Kriza se pojavljuje u svim fazama života pojedinca, kao i u biznisu i svemu drugom. Ona je zapravo komponenta koja se ne može izbeći ako govorimo o razvoju. Karl Jung je tu krizu, koju mi zovemo krizom srednjih godina, nazvao procesom individualizacije“, objasnila je Kuzmanović.

Prema njenim rečima, ova faza ne mora da bude negativna, već može predstavljati važan susret čoveka sa samim sobom.

„Jednostavno, neću više da živim životom kojim sam živeo do sada. To je susret prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.“

Šta se dešava u glavi čoveka posle četrdesete?
Psihoterapeutkinja Jelena Lončar pokušala je da objasni šta se zapravo događa u ovom životnom periodu.

„Kada kažem kriza, to zvuči bombastično i asocira na nešto loše. Ja bih rekla da je to specifična faza života jer je prelazna. Tada smo mnogo mudriji i pametniji. Međutim, u tim zrelim godinama postavlja se pitanje: ‘Koliko mi je ostalo od rođenja do tih godina, a koliko je ostalo do kraja?’ Stalno se vraćamo u prošlost, gde smo se dokazali, a gde smo propustili prilike“, izjavila je Lončar.

Ona je posebno naglasila da se ne sme zanemariti biološka strana priče.

„Moramo naglasiti hormonalne i biološke promene koje dovode do različitih stanja, do brzih i nagliih odluka gde se ne razmišlja o posledicama. Zbog toga ljudi brzo i lako upadaju u određene situacije, kupuju kabriolete ili menjaju partnere.“

Zašto veze pucaju posle decenija?
Moma Stefanović razgovor je usmerio na partnerske odnose i pitanje zbog čega mnogi brakovi zapadaju u krizu nakon godina zajedničkog života.

„Prvi stub je seksualnost. Drugi korak je komunikacija, intelektualni nivo, ciljevi i ista interesovanja. Treći stub su emocije. Kada su ova dva stuba zadovoljena, emocije dolaze. To je formula za ceo život koja je retka, uz poštovanje razlika“, objasnio je Stefanović.

On smatra da najveći problem nije nedostatak vremena, već nedostatak prioriteta.

„Mi, zbog ovih obaveza koje smo ovde nametnuli – deca, krediti, nova kuća, novi auto – zaboravimo da se posvetimo jedno drugom. Nije tačno da nemamo vremena, to su naši izgovori. Brak ili veza podrazumevaju određeni trud i određenu žrtvu.“

Kabriolet, mlađa partnerka ili novo poglavlje?
Debata je otvorila i pitanja koja često prate ovu životnu fazu – zašto pojedini muškarci traže mlađe partnerke, zašto žene češće posežu za estetskim korekcijama i da li je strast zaista osuđena da nestane.

Dok jedni smatraju da odgovore treba tražiti u biologiji, promenama hormona i prirodnom opadanju hemije zaljubljenosti koja traje svega nekoliko godina, drugi veruju da su autentičnost, komunikacija i spremnost da se odnos neguje mnogo važniji od godina i fizičkog izgleda.

Jedno pitanje ipak ostaje otvoreno: da li je kriza srednjih godina stvarna životna prekretnica ili samo ime koje smo dali trenutku kada čovek prvi put ozbiljno zastane i zapita se – da li živim život kakav zaista želim?