Da li je hodanje unazad dobro za vaše zdravlje i mozak?

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email
Uz ove savete ostanite zdravi cele zime!

U 19 veku, ekscentričan hobi, ali kako nauka tvrdi danas, izuzetno koristna aktivnost za naš mozak i zdravlje. Reč je o hodanju unazad, odnosno kako je u naučnim krugovima poznato „retro šetnja“.

Sve je počelo sa opkladom, kada se pedesetogodišnjak po imenu Patrik Harmon upustio u avanturu hodanja unazad od San Franciska do Njujorka, ne bi li osvojio 20.000 dolara. On je za 290 dana uspeo da pređe 6.300 km klrećući se unazad. Tada je tvrdio da mu je ova aktivnost toliko ojačalo gležnjeve da nije postojala šansa da se povredi ikada više.

Retro šetnja zapravo ima bogatu istoriju. Postoje izveštaji koji datiraju iz ranog 19. veka o ljudima koji su hodali stotinama, a ponekad i hiljadama milja, unazad. Mnogi su bili rezultat impulsivnih opklada, a drugi su bili jednostavno pokušaji da se potraže prava hvalisanja na bizarni novi rekord.

Fizičke koristi hodanja unazad

Kako hodanje unazad izaziva razlike u biomehanici, često je da se ovaj način hodanja koristi u fizioterapiji za ublažavanje bolova u leđima, problema sa kolenima i artritisa. Ali takođe, mnoge studije su pokazale da retro šetnja ima pozitivan učinak i na kognitivne sposobnosti kao što su pamćenje, vreme reakcije i veštine rešavanja problema.

Dženet Dufek, stručnjak za biomehaniku na Univerzitetu Nevada u SAD, istražuje kretanje unazad više od 20 godina. Zajedno sa njenim kolegama došla je do zaključka da hodanje unazad 10-15 minuta dnevno tokom perioda od četiri nedelje povećava fleksibilnost tetive kolena kod 10 zdravih osoba.

Isto tako pozitivno utiče na jačanje mišića leđa, koji su odgovorni za fleksibilnost i stabilnost kičme. U drugoj studiji koju je vodio Dufek, uočeno je smanjenje bolova u donjem delu leđa nakon perioda hoda unazad.

Vežbe hodanja unazad i trčanja unazad se već koriste u nekim sportskim treninzima, posebno u timskim sportovima i sportovima sa reketom koji zahtevaju agilnost za brzo kretanje napred, nazad i bočno. Pošto smanjuje stres na zglobove kolena dok gradi snagu, retro trčanje je takođe korisno za zaštitu sportista od povreda.

Pored sportista, retro hodanje značajno pomaže i starijim, mladim, gojaznim osobama, obolelima od osteoartritisa i pacijentima nakon moždanog udara sa oštećenjem hodanja. Takođe je utvrđeno da hodanje unazad sagoreva više kalorija nego hodanje napred.

Ali zašto je to tako korisno?

„Biomehanika hodanja unazad je veoma različita od hodanja napred“, rekao je Dufek Mosliju. „Kod hodanja unazad, postoji smanjen opseg pokreta u kolenu što može imati neke koristi za pojedince koji se možda rehabilituju od operacije kolena, na primer.“

Jedna nedavna studija je pokazala da je opseg pokreta u zglobovima kuka i kolena znatno smanjen tokom hoda unazad. Dok hod napred počinje kontaktom pete, hod unazad počinje kontaktom prstiju, a peta ponekad nikada ne dodiruje tlo. Kao rezultat toga, kolenski zglob se oseća manje udara i koristi različite mišiće u poređenju sa normalnim hodanjem.

Učesnici koji su koračali unazad imali su najbrže vreme reakcije, možda zato što je njihov mozak već bio naviknut na obavljanje neprikladnog zadatka.

Kao što je već rečeno, retro hodanje utiče i na neuronske aktivnosti. Prefrontalni korteks, odgovoran za kognitivne veštine kao što su donošenje odluka i rešavanje problema, posebno je aktivan kada se kreće unazad.

Jedna holandska studija testirala je sposobnost 38 učesnika da reše Strupov test – koji koristi konfliktne stimuluse kao što je reč „plavo“ crvenim slovima da ometa koliko brzo ljudi reaguju na upit – dok koračaju unazad, napred ili u stranu.

Utvrđeno je da su učesnici koji su koračali unazad imali najbrže vreme reakcije, možda zato što je njihov mozak već bio naviknut na obavljanje neskladnog zadatka.

Druga studija je snažno zaključila da su različiti oblici kretanja unazad, uključujući hodanje unazad, gledanje videa putovanja vozom unazad, pa čak i samo zamišljanje kretanja unazad, poboljšali sposobnost učesnika da se prisete informacija.

Ono što je jako bitno ako se upustite u avanturu kretanja unazad, jeste da jako vodite računa da izbegnete nevidljive prepreke, kako se ne bi povredili umesto ojačali.

Naučnici u Kini, na primer, otkrili su da su tai či i plivanje efikasnije rehabilitacione aktivnosti za sportiste sa bolom u donjem delu leđa od hodanja unazad, džogiranja ili uopšte bez vežbanja.

Tagovi:

Pročitajte još:

Preporuka za vas
Претрага
Close this search box.