Najnoviji slučaj, u čijem su središtu Marta Banković, a posredno i dr Dragan Milić i njegova politička grupa PODES, možda je do sada najslikovitiji primer koliko su duboke podele među onima koji su se u javnosti predstavljali kao deo istog fronta.
Ovoga puta nije reč o nekoliko poruka ili razmeni optužbi na društvenim mrežama.
U javnost je dospela informacija o dokumentu od više od 60 strana, u kojem se iznose brojne tvrdnje o odnosima unutar blokaderskih struktura. Marta Banković našla se u samom središtu optužbi, dok autori dokumenta preko njenog delovanja otvaraju i pitanje odnosa sa političkom grupom okupljenom oko Dragana Milića.
Te navode, naravno, treba posmatrati kao tvrdnje jedne strane u unutrašnjem sukobu sve dok za njih ne budu ponuđeni nezavisni dokazi. Ali već samo postojanje ovakvog dokumenta i način na koji se međusobni odnosi opisuju govori o ozbiljnoj krizi poverenja.
Upravo je to možda i najvažnija politička dimenzija čitavog slučaja.
Kada jedna grupa počne da sastavlja desetine stranica materijala o drugoj grupi sa kojom je do juče delila proteste, sastanke ili političke ciljeve, onda više nije reč o običnom neslaganju. Reč je o borbi za kontrolu, pozicije i pravo da se odlučuje ko predstavlja pokret.
Prema navodima koji su dospeli u javnost, Bankovićevoj se zamera formiranje sopstvenog kruga ljudi i paralelnih struktura, a njeni kritičari pokušavaju da njeno delovanje povežu sa političkim interesima grupe PODES.
I tu na scenu stupa dr Dragan Milić, koji nije glavna meta dokumenta, ali pominjanje njegovog imena čini da lokalni sukob više ne izgleda samo kao svađa aktivista.
Pitanje koje se nameće jeste da li različite grupe unutar blokaderskog pokreta zapravo vode borbu oko toga ko će politički kapital protesta pretvoriti u konkretan uticaj. To je verovatno i suština čitavog obračuna.
Dok je postojao zajednički protivnik, razlike su mogle da ostanu u drugom planu. Međutim, onog trenutka kada se postavi pitanje ko donosi odluke, ko govori u ime pokreta, ko pravi liste, ko komunicira sa političkim organizacijama i ko će na kraju imati korist od stvorene političke energije – počinje borba unutar samog pokreta.
Tada saborci lako postaju konkurenti. A konkurenti – protivnici.
Upravo zato slučaj Marte Banković prevazilazi jednu ličnost. On otvara mnogo šire pitanje odnosa unutar blokaderskih struktura na jugu Srbije.
Ako su tvrdnje o dubokim podelama tačne, onda se postavlja pitanje koliko uopšte postoji jedinstven pokret, a koliko mreža različitih grupa koje trenutno povezuje zajednički politički interes.
Pitanje političkog uticaja postaje jedna od glavnih linija blokaderskog sukoba. Zaboravili su protiv čega su (ili protiv koga), postalo je važnije ko će biti glavni, ko će predstavljati pokret i ko će kontrolisati politički pravac. U konačnom, ko će ubirati kajmak.
Zajedništvo pada u vodu, a ona narodna „niko te ne može upropastiti više, od tebe samog“, izbija u prvi plan. Politički protivnici im više nisu potrebni, sami sebi su protivnici.
Zato najnoviji sukob nije zanimljiv samo zbog Marte Banković ili Dragana Milića. On je važan jer pokazuje šta se dešava kada pokret dođe do tačke na kojoj pitanje „ko je sa kim“ postane važnije od pitanja „za šta se borimo“.
Ako se ovakav trend nastavi, najveći protivnik blokadera možda više neće biti ni vlast, ni institucije, ni politički neistomišljenici.
Biće – drugi blokaderi.
